Економист

506 |

итд.) Он је употребио израз да су привредници „омаловажавани“ што се није допало председнику конгреса, који је на ово енергично и малоу апсолутистичком тону реагирао. Међутим, г. Кајону се придружио и г. Ајзнер, потпредседник Осјечке Коморе и нама изгледа, да привредници имају право да заузму један одлучнији и усправан став и да не буду свагда погнути и послушни, Та претерана лојалност није свагда награђена петицом „за примерно владање“. Јер ако се из редова наших привредних комора неће чути искрена и мушка реч, онда не знамо где ћемо је данас тражити 2

Г. Кајону би се могло ово приметити: Министар Трговине и Индустрије г. д-р Спахо, пре но што је постао министром, био је и сам тајник Коморе у Сарајеву. Он, дакле, мора одлично познавати привредне потребе Босне и Херцеговине и треба као члан владе да буде тумач босанских привредника и да тражи, ако су они у праву, да се њихови захтеви испуне у противном, да повуче консеквенце...

Г. Спахо је иначе ревносно присуствовао седницама конгреса и заједничкој вечери, на којој је држао и један говор. Он је од свих његових колега показао највише разумевања и смисла за привредна питања, те се с правом од њега ин очекује да у влади спроведе остварење привредничких жеља.

На завршетку рада конгреса донета је по обичају једна дугачка резолуција у којој се тешко снаћи. Та резолуција гласи:

1. Шести Редовни Годишњи Конгрес привредних Комора и организације Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца усваја све предлоге и жеље изражена у извештајима својих шест секција за процену извоза и упућује их меродавним факторима на пријем напомињући, да од њиховог хитног и тачног извршења зависи у великој мери напредак нашег извоза па и целокупне наше народне привреде.

Предлози пи жеље досадашњих пет Конгреса нису усвојени и провођени у дело онолико и онако колико су то интереси народне привреде захтевали, Стога Конгрес очекује да he сви ти неусвојени и неостварени захтеви.најбрже привести у дело као и сви предлози и захтеви овога Конгреса.

П. Конгрес са жаљењем констатује да после пуних седам година по доношењу Устава није оживотворена у чл. 44. Устава предвиђена установа Привредног Савета.

За установљење јединственог привредног програма односно, за вођење успешне привредне и привредно-социјалне политике наше државе као и за израду привредног и привредно-социјалног законодавства, неопходно је потребно да се одмах приведе у живот Привредни Савет као засебна државна установа, која ће деловати као стручни сарадник Народне Скупштине и привредних Министарстава.

Конгрес моли Краљевску Владу, да одмах изради основе закона о Привредном Савету и исте након саслушања и мишљења привредних организација поднесе Народној Скупштини на озакоњење.

ТИ, Конгрес, установивши стање у пасивним крајевима и утицај, који