Економист

2907

њихова пасивност врши, нарочито у слабијим годинама, на наш извоз, тражи од меродавних кругова да предузму све оне мере, по којима би се смишљеним радом, уз сарадњу државе, обласних и привредних установа, приступило уклањању узрока пасивности.

Конгрес подвлачи као меру од најхитнијег значаја с обзиром на овогодишњу уништен у летинуу пасивним крајевима, да се обезбеде, нарочито у државном буџету као и у оним појединих интересираних области, што издашнији кредити, са којима не се пружити народу потпора у облику зарађене наднице за трајне инвестиције пољопривредног карактера.

Конгрес даље умољава Господина Министра Финансија да предузме потребно, како би се у првоме реду Далмацији, Црној Гори и Херцеговини прискочило у помоћ хитном интервенцијом Управе Државних Монопола, која би имала да дозволи сађење дувана бар у предратној мери и да спроведе овогодишњи откуп уз што повољније цене.

ТМ. Живинарство спада у најважније гране наше народне привреде а нарочито нашега извоза. Међутим њему се није обраћала довољна пажња. Стога Конгрес моли Краљевску Владу да што пре, а у сваком случају идућега пролећа, приступи организовању живинарских огледних станица и набавци и пропагирању бољих раса живине у сарадњи са стручним организацијама.

У. Конгрес сматра да је што скорија ревизија социјалног законодавства, саобразно привредним приликама и потребама наше земље, неопходна и истовремено констатује да је свестрано унапређење привреде у интересу самих раденика и једини пут за правилно и органско спровођење мера социјалнополитичког карактера. Та ревизија имала би се спровести уз безусловну сарадњу преставника привреде и израда свих законских пројеката ове врсте. Конгрес нарочино констатује осетно пооштравање социјалног законодавства путем издатих уредаба, наредаба и правилника а особито код уредбе о отварању и затварању радњи чију измену безусловно тражи ради бољег решења овог питања а по претходном саслушању привредних организација.

МГ. С обзиром на потребу јаче заштите домаће радиности Конгрес тражи да се што пре приступи решењу питања дугорочног индустријског кредита и доношењу закона о унапрађењу и заштити домаће радиности, који би се базирао на сличним законима Краљевине Србије од 1873. и 1898. године и на законима који су и данас на снази у суседним земљама.

Конгрес умољава Краљевску Владу, да се што пре донесе Закон о уређењу фискалних прихода самоупривних тела по следећим начинима:

А. Оптерећење привреде фискалним дажбинама, за самоуправна тела да баде што једнакомерније за све крајеве Краљевине као и сразмерно пореској снази појединих привредних грана.

Б. Администрација самоуправних тела као и дажбина у њихову корист треба да буде једнообразна и што јефтинија.

В. Треба створити гаранцију да финансијска и економска политика самоуправе буде стално у складу са економском и финансијском политиком државе.

Да би се ови захтеви остварили треба:

1.'Да се територијално подручје области повећа смањењем броја области;

2. Да држава регулише и управља дажбине већег значаја и да уступи тантенте ових прихода самоуправним телима, док би дажбине мањег или локалног значаја имала регулисати и управљаги самоуправна тела на основу оквирних државних закона;

3. Да Министар Финансија задржи надзор над финансирањем и буџетирањем самоуправа са правом вета у случају, да би одлуке самоуправних“ тела биле штетне за финансијске и економске интересе државе.

Пре доношења овога закона треба саслушати привредне кругове.

Међутим, пошто се не може очекивати да ће нови закон о уређењу фи скалних прихода самоуправних тела ступити наснагу већ 1. јануара 1929. год. то Конгрес апелује на самоуправна тела, а нарочито на обласне одборе, кад и на Краљевску Владу, да се при састављању одн. одобравању самоуправних буџета за год. 1929. води рачуна о пореској снази привреде и да се изградња самоуправе која се толико жели изврши постепено према ра-