Економист

520

други се задуживао. Продајна цена често пута је била чак већа од берзанског курса тога дана.

Да је наша надзорна власт над радом акционарских друштава и раније обраћала озбиљнију пажњу на извесне пој ступке новчаних завода уопште, и да је узимала у озбиљно расматрање само оно, што јој се достављало од стране акционара и на зборовима, — она је могла приметити да код Гостионичарске Банке није све у реду у погледу односа банке према њеним сопственим акцијама. Она је на подлогу тих својих акција (и ако само као супергарантија) давала зајмове, што је изречно забрањено законом (чл. 32. зак. 0 акционарским друштвима). И што је најважније, ова одредба има санкције у чл. 101. тач. 4. истог закона. Господа која примењују овај Закон често се жале, да је непотпун и да нема могућности за изрицање казни. Ми мислимо, међутим, да су тежи разлози по среди, а у главном партијско-политички 06зири, везе, гледање кроз прсте и T. д. што све не би било, да, место административне власти, ове казне изриче суд.

Кад се банка заситила својих акција и кад је осетила да је притискују и жуље, онда су почели сигурним каналима те акције залагати код разних завода у Београду. Тврди се да је више од 16.000 комада заложено код 3—4 београдске банке, а то је једна трећина целокупног банчиног капитала (укупно има 50.000 ком. акција по 200 динара номиналних).

Колико се нагло срозавао курс акција ове банке види се по томе, што је још крајем септембра о. TI. био на берзи 910—990 динара по комаду. На дан 3. октобра понуда је била 205, а тражња 200 и тако се одржавало све до 12- октобра, кога је дана закључак прављен по 162, а 15. октобра о. г. понуда је била по 100, а тражња 85. То је у исто време био и најнижи курс, јер се 17 ов, м. нотира тражња по 105, да 18. ов. м. падне на 75. Међутим, и пре но што је дошло до сгечаја, курс акција пао је био на 20.

На дан 31. децембра 1927. банка је имала улога на штедњу у изнесу 12,784.725 динара. До 30. септембра ов. год. изгледа да се сума попела на 14 милиона. Чим су се пренеле вести о рђавим приликама у банци, улагачи су почели да траже новац. И то је створило извесне тешкоће. Изгледа, да је Народна Банка притекла у помоћ, али да је тражила специјалне гарантије од чланова управног одбора: потписе и депоновање 0о6везница ратне штете.

По билансу од 31. децембра 1997 године, редован резервни фонд ове банке износио је 1,583.905 динара. Из извештаја управног одбора види се, да је капитал резервног фонда био пласиран у 9.589 комада 91/,9/) ренте ратне штете, као што и закон наређује, да се капитал уложи у државне хартије од вредности, које носе сталан интерес. Али ти папири морају бити стално у банци, у њеним касама, што овде није био