Економист

326

није било доста да добије само монопол производње и трговине жигица као такав. Производња упаљача и камена за паљење остаје слободна за приватна предузећа, али држава се обавезује да на њихову продајну цену утиче у толикој мери да ти производи не постану јачи конкуренти жигицама, чија цена, као што је горе изнето, на крају крајева зависи само од труста, У томе погледу донета је, у чл. 7. уговора, драстична одреба, која гласи: „У случају ако се потрошња жижица у краљевини не би увећала пропорционално са увећањем ставовника, (Стаб има права да добије довољно повећање монополске таксе на упаљаче и камење за паљење. Само продавци дувана могу бити овлашћени на продају упаљача и камења за паљење, по специјалном овлашћењу Самосталне Монополске Управе“.

Код ове последње одредбе отвара се питање за правнике у каквом односу њена садржина стоји према суверенитету државне власти. Питање порезивања народне привреде свакако је једна атрибуција суверене државне воље, она сеу томе не може без уштрба по свој ауторитет подвргавати вољи приватних лица из иностранства, Наш устав иницијативу за доношење закона задржава само за законодавне чиниоце, у томе погледу они треба да оставу независни.

г) Текст

У нашем послератном админисгративном животу настао је читав хаос у начину исказивања мисли.) Званична терминологија као да више не постоји. Тачност, прецизност, јасност и доследност као да су постали пороци за званичан језик, Непоштовање ових стилских захтева чини утисак као да се није желела искреност ни у формалном погледу. Два три примера показаће сву неповољност утиска који чини уговор и у том погледу.

1) Према највишем овлашћењу Министар Финансија поднео је Народној Скупштини на решавање и одобрење „Предлог закона O 6://9/, монополском зајму Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 22,000.000:— долара и о уступању права продаје жижица“ — а одмах затим почетак 8 1. гласи: „Народна

1) Види по овом питању и мој чланак „Наша финансиска администрација“ у Економисту, свеска за март и април ов. год.