Економист

361

да половину свог непокр. имања уступи у својину туженоме, онда пи тај п шакав уговор шма несумњиво каракшер отуђења, ше се према шоме и на њега може применшти речено законско ограничење — 5 471гр. с. d. у вези с 8 588 гр. зак.“ _

Општа седница К. Суда, 5/12 1925. Бр. 10721, усвојила је протшивразлоге ш оснажила пресуду Апел. Суда, а примедбе свога одељења одбацила са 10 против 5 гласова. — Србислав М. Ковачевић, Судска Пракса у 1825 години, стр. 493—5. |

2) Пресуда Ужичког Првостепеног Суда од 24/11 Бр. 44025:

„Уговором је утврђено, да су парничари закључили уговор о заједници живоша пи имања на начин предвиђен у уговору. Како је у истом предвиђена клаузула, по којој ни једна уговарајућа страна не може тражити раскид уговора ма са кога узрока, па ни у случају оштећења преко половине, шо је тражење тшужжиомево неумесно... Без вредности је приговор тужиоца да нема довољно земље за уживање с обзиром на садржину уговора“. Е

Б. А. С. у Џ. од., 16/8 1926 Бр. 4861. одобрио је горњу пресуду с тим да је Првостепени Суд пропустио да се позове на 5 494. Грађ. Зак.

К. С. у ТУ. од. 1410. 1926 Бр: 8709, снажи. — Ковачевић, Судска Пракса у 1926 години, стр. 661.

3) Пресуда Ћупријског Првостепеног Суда од 17/2 1925 Бр. 10620:

Тужиоци су представили да је њихов пок. отац спорно имање уступио својој кћери а њиховој сестри као мираз, а она га уступила туженом, међутим њихов отац ово имање није могао уступити својој кћери, јер у времену уступања није имао довољно земље по 5 471. Грађ. Суд. Пост.

___Првостепени Суд је нашао да има места примени овога прописа при давању непокрешног имања у мираз кћери, -па је горњом пресудом до-

судио тужиоцима спорно имање.

Б. А. С. у !. од. 17/2 1926 Бр. 486, одобрава, а К. С. у Il од. 12/5 1926 Бр. 3919. сназжи. Мањина ништи, што су тужиоци требали прво да пониште уговор о миразу, на основу кога тужени држи спорно имање. Ковачевић, Судска Пракса 1926, стр. 662—8.

4) 0. о. К. С. од 15/1 1926 Бр. 194:

Када се из поравнања види да су се парничари поравнали да тужени... од свог имања, означеног у поравнању, уступи у својину тужиоцима за одређену цену, а да нема законске сметње из 5 471. гр. с. п. овом отуђењу поднео је уверење Суда општине... из којег се види да је тужени добио 10, хектара земље од Аграрне Реформе, онда је Првостепени Суд погрешио што је парничаре одбио од уважења поравнања без обзира на чл. 92. Зак. о буџет. дванаестинама Април—Јуни 1925 г. Службене Новине Бр. 72.

Према овој одлуци, кад је неко добио земљу од Аграрне Реформе на уживање, ма још и не постао пуноправним њеним сопсшвеником, ша му земља улази у имовину на рачун земљорадничког осташка земље, тако да он своју сопствену земљу преко осташка може слободно отуђити.

Ковачевић, Судска Пракса у 1926. стр. 664.