Економист

378

da klonu obećavala im se je »subvencija« koja im se je ipak mije davala, Na kraju pretila je opasnost obustave i takovog saobraćaja i brodovlasnici su počeli da kategorički traže odštetu za vršenje fog pasivnog rada, pa je najzad io pitanje uzeto silom prilika u ozbiljno rasmatranje, ali umesto brze pomoći kako bi se stvar još neko vreme olegla, postavljen je uslov da se sva ta društva za Tokalni saobraćaj fuzionišu u jedno jJedmo kako se »subyvencija« ne bi delila, neso jednome dala. Ovaj neobični zahtev primila su društva centralne i seveme Dalmacije kao i hrvatskog Primorja dok se brodovlasnici južne Dalmacije nisu odazvali tom pozivu, ali pošto je uslov delimično bar bio ispunjen i s obzirom ла пеmogućnost održavanja tog stanja pomoću samih praznih obećanja, vlada je u budžefskoj sodini 1922/23. najzad počela da daje jednu iako skromnu »subvenciju» koja, razume se, mije stajala ni u Каkovom srazmeru sa službom u toj budžetskoj godini, a kamo li sa besplatnom službom koja je do tada vršena, Ali prilike su se menjale i ta odšteta je iz godine u. godmu stalmo роуесауапа, premda ne u srazmeru s povećanom službom parobrodarskih društava, dok se ove godine nije najzad pristupilo pregovorima za zaključenje dugoročnih ugovora.

Za pravimo shvaćanje ovog plaćanja koje vrši država potrebno je znati za što se daje, Naša irgovačka je velika skoro 300,000 bruto register tona, a svaka toma registra zauzima prostor od 2,83 m. Prema tome oma ima ogromni obim od okruglo 850.000 kubnih metara, ali od tog pPostora samo okruglo 30,000 reg. tona pripada parobrodarstvu koje vrši lokalnu plovidbu. Sve ostalo pripada našoj velikoj okeanskoj plovidbi, Ta plovidba nikada nije primila nikakove novčane potpore od države. Prema tome tu naknadu za slažbu dobiva isključivo lokalna plovidba 1 10 ха опе prage koje država treba i koje su pasivne, Država te pruge treba iz čisto državnih, administrativnih razlosa, zbog prenosa pošte, režijskih pošiljaka, veze nadleštava sa njihovom terilorijom zbog fiskalnih, sudskih, vojničkih i drugih potreba ili pak takodjer iz socijalnih i političko-nacionalnih razloga. Iz socijalmih zato što je država obavezna da tom narodu daje drum koji mu po prirodi pripada, vezu sa kontinentom i sa državom, a iz političko-nacionalnih nije potreba objašnjavati kad se znade da je n. pr. Zadar edan centar dosta velike važnosti u sredini velikog arhipelasa koji je pasivan i me može da isplati održavanje stalne parobrodarske veze bez državne pomoći.