Економист

359

Zbog ovih iznetih razloga moramo naročito da podvućemo neobičnu važnost ovo9 doSadjaja koji će verujemo, značiti preokret u dosadašnjem poslovanju naše lokalne plovidbe. Želimo da on bude u dobar čas po maše pomorstvo, da dugoročni ugovori budu згесап росејак поуоб perioda obnove i sistematskog stvaranja sve udobnije, brže, stalnije ı gušće mreže redovnoS parobrodarskog saobraćaja ma našoj Živopisnoj obali,

Slavko J. Sirišćević

Шљива као привредни артикал

Шљиву су Срби гајили још у старој својој постојбини“ па су је још и тада тако називали; чешће слива, па су је и Маџари, примајући је од Срба, назвали 527!!/уа. Кад су се доселили у ове крајеве, Срби су наставили шљиву гајити; како су још Римљани имали пуних 16 сорти шљива, те су и Срби умножили број својих сорти. За средњега века су шљиве гајене у надогледно мањој сразмери, него што се данас гаје, нису гајене као воћњак, већ су местимично сађење; управо, још су ређе сађене него ли што се саде данас на простору око Урошевца до Митровице, И што је врло интересантно, нема никаквога доказа да је, тада из шљиве печена ракија и. сам јој је назив арапскис турским наставком.“ И тада се, за њу, чула српска реч палинка и горилка, па је прва дата Маџарима а друга Бугарима. У место ракије, Срби су шљиве употребљавали за јело сирове и осушене; сушене су друге с кошчицама, а цепаче су цепане па сушене на сунцу; осем тога, употребљаване су за кување, (пекмез) само смо томе искуваном предмету дали туђинско име, а заборавили смо свој назив, Тек доцније, кад су манастири осиромашили и отпочели тражити нове финансиске изворе за своју егзистенцију, они први отпочињу подизати шљивике, правилно као вотњаке подизате и засађене у доста великоме броју: у

: Љ. Ковачевић и ЈБ. Јовановић; Историја Српскоганарода, 1,22

2 Драгиша Лапчевић; Воћке, воћеи воћарство, 42.

3 Јефртимије Петровић; Воћнљкљ или проста танностђ природе. 1840, стр. 20

а Ђ. Поповић; Турскеидруге источњачке речи у нашем језику. 1884.