Економист

О -

је управни одбор дужан „да од чистих прихода од дуванског, петролејског и солског монопола... на првом месту и искљу– чиво плаћа о роковима купоне и извучене обвезнице новог конвертисаног зајма од 355,292.000 динара...“, а у члану 10. одређује поступак око прикупљања сума потребних за ове исплате и наређује: „Ради овога плаћања управни одбор ће свакога месеца од чистих прихода од именованих извора издвајати по једну дванајестину...; а вишак чистих прихода преко те дванајестине... предаваће сваког месеца државној благајни..,“

Предње наведене одредбе имају својих мана и недостатака али су све оне писане у једној идеји: и ако је буџет монопола само саставни део општег државног буџета, приходи од монопола служе прво потребама самих монопола а само вишкови преко тих потреба иду у Главну Државну Благајну, и, следствено, само ти вишкови могу формално и материјално служити као покриће другим расходима општег буџета. У овоме се ишло тако далеко да је у горњим одредбама подвучен и случај непредвиђених монополских расхода, па сеи њима даје првенство испред редовних и предвиђених буџетских расхода који се не односе на монополе. Другим речима, сви ови организаторски монополски закони имају заједничку идеју: да се обртни капитал има стварати из самих монополских бруто прихода.

А стварно стање монополских прихода омогућавало је у преобилној мери остварење ових законских одредаба.

Недавно објавила је Самостална Монополска Управа „рачун изравнања и рачун губитка и добитка са завршним рачуном министарства финансија за буџетску 1926/27 тод.“ ИМ рачун губитка и добитка показује и позицију „Рачун завршни Министарства Финансија за чист приход“ у износу 2.362,889.827.72 динара. На супрот овом“ износу стоји у рачуну изравнања цифра од 1.435,789:271.51 као дуг „Министарству Финансија за Обртни Капитал“. МИ ма да немамо општих државних рачуна, сем два до сада објављена, већ и недовољно изнети подаци у овој публикацији показују да су монополи из године у годину давали вишкове Гл. Држ. Благајни.