Етика или Философія наравоучителна : по сýстеми г. профессора Соави

4° Неки се безЪ велике нужде бацаю стрмоглавЪ у бѣду ; а неки се плаше и одЪ свое сѣни , и гдибисе ласно могли помоѣи , предаюсе малодушію и сву надежду губе . За то младежЪ валя да се прилѣжно обучава и упражнява у свачемЪ іцо може тѣлу лахкоокрешностЪ , снагу, крепостЪ и безЪстрашїе при додавагаи . Совершенство ума и словесности естЪ оно , за кое ми валя найве^е наше старанѣ да полажемо . БудуѢи ово едино и само, по коему ми сва друга жнвотна створеня на земли нашей превозходимо. Сва проча животна остаю такова , какова су била одЪ почетна света , самЪ человѣчески умЪ расти , разпространявасе, и кадЪ се пристойно воздѣлава и упражнява , у свакоякимЪ знанямЪ напредуе . Оно пакЪ, іцо человѣчески умЪ кЪ совершенству води тоё знанѣ , наука н добродѢтелЪ . СветЪ ё овай, нашЪ привременнц домЪ и обита лиіце . Каковаби то дакле глупостЪ и несреѣа била, да човекЪ проведе животЪ свой у дому своме, пакЪ да незна іца ё у нѣму , одЪ ^удЪ и какому іцо долаян • Цѣли народъ еднога рода и Ѳзика , подобанЪ з единомЪ тѣлу ; Ако у нѣму нейма науке, то ё тѣло безЪ словесни очїю, раѣасе живи и умире у слѣпоти ума, какогодЪ и нѣгови дедови и прадедови . Живи само^ дасе рани, да се плоди и да се скончава , какогодЪ