Етика или Философія наравоучителна : по сýстеми г. профессора Соави

39 іцо му може ка вредЪ бшпи . Фторому ё по” гаребнѳ присшарати све то , и; о , како тѣло тако и умЪ може поболшатй, и бѣгаіпи одЪ тому противкога . Сада иерва ё неотложна потреба ело й ниііе , то сстЪ рана: при овой валя добро пазийіи колика ё и какова . За іцо и едно и друго може намЪ вредитёлно биши . Зло дакле люби себе оная, кой - рабЪ своега гортана , за кратко наслажденіе излишнѣга зла и ігиѣа , или не разсуждаваюѣи та какоЕасу, квари свои желудацЪ , и подлаже себе болесши.. ГГовреждава тѣлу чрезЪмѢрность шруда. Но то исто Чини лѢносшЪ не дѣйствіе и недвиженїе . Дѣланіе дакле й упокоеніе нужна су еднако . Забава и увеселѣяїя полезна су кадЪ кадЪ и уму и тѣлу , алйзлоупотреблѣнїя излишни и безчиновни услажденія прйчйняваю етраовита зла , и нико нїе себи веѣ» злотворЪ , него едакЪ чревобѣсЪ и сладострастникЪ. Иста брига за здравлѣ може биши безЪчиновна кадЪ ё преко разлога. Две крайности противне , обично се у овоме меѣу людма показую . Неки презйру свако бѣдствованїе, и немаре ни за какво средство помоѣи, докле игодЪ зло не претиснё и не баци у постелю , пакЪ онда траже помоѢЪ, али често у невреме . А други прй, найманѢмЪ чему плашесе , држе себе за кзгублѣне , и полу живота сЪ медецинама провоДе . При истимЪ бѣдствованїямЪ живота С 4 Нек№