Жан Жорес : седамдесет година од рођења, петнаест година од смрти

3

Жан Жорес

Када се, пре петнаесг година, 4 августа 1914., кренуо париским улидама и булеварима погреб великог трибуна Жана Жореса, пошло је за ковчегоа неколико стотина хиљада људи, који се нису могли помирити с мишљу да је за навек умукао глас једнога тако великог, неупоредивог говорника; и неколико сати после погреба, кад је покојник већ био у гробу, масе су као полуделе ишле улицама и викале: „живео Жорес!' 1 Кадз је, за време Светскога Рата, убида Жоресов од суда ослобођен и пуштен као невин, јер се нашло да је убиство извршио у стању узбуђења и из љубави према отаџбини, тада се такође могло видети на париским улицама непрегледно море радника, радница и у опште грађанског света, које се таласало под узвицима; , Жорес' Жорес!". Приликом прославе десетогодишњчце од смрти Жоресове, 1925. године у Паризу је поворка ишла три ипо сата аза козчегом пратило је Жоресово тело у Пантеон полз милиона људи Ношен је Жорес у Пантеон. где леже најзаслужнији Французи, да се тамо придружи телима Русоа, Волтера, Емила Золе, и да припреми место где ће једнога дана доћи тело Анатола Франса. Тога дана, поново је гомила узбурканог света пошла улицама и впкала „живео!" човеку који је био мртав већ десет година, У толикој мери само име Жоресово буди живт, крепи енергије, ствара нове наде. Велика француска песникиља, гђа де НоаЈ, билз је позвана о десетогодишњици да у једном часопису напише нешто о великану, како су то учинили многи други писци и политичари француски, и она је као одговор послала ове редове; „Већ више недеља сам бзлесна, и нзсам написала ни једног ретка, чак ни једно писмо, али име Жана Жореса има неисцрпну моћ да пробуди утрнули живот Сама та три слога улевзју менн сву храбросг, одважност и љубав који су покретали његову величанствену личност."

I

Жан Жорес родио се 3. септембра 1859. године, на светлом и топлом југу Француске, у варошици Касгр (СазЈгез), у једној покрајини која је Фраицуској демркратији, нарочито при крају 19. века, дала много великих људи, п шитичзра првога реда, нарочито одличних, говор-ика. Та област је дала осим тога и Француској и човечанству— неколико великих мислилаца, као што су Гизо, Огист Конт, Риварол, и једног музичара као што је Енгр Та област