Жан Жорес : седамдесет година од рођења, петнаест година од смрти
6
гови другови из партије сматрзли да су то све „буржоаска посла \ и да треба оставкти буржује да се међу собом кољу, Жорес је, против целе свсје партије, стао на страну Драјфуса и извојевао његово ослобођење. Он устаје против француске најезде у и бори се најжешће против увођења трогодишњег рока у војсци. То је било време када је скоро цела јавност скочила на њега и назвала га издајником отаџбине и немачким шпијуком. Да би доказао својим противницима да он са више пазуменања него т зв. патриоти мисли о одбрани земље, Жорес посвећује своје најбоље године раду на једној студији о Новој Војсци, студији која је изазвала дивљење свих војничких кругова у свету, и где Жорес излаже своје мисли о томе како треба организовати једну модерну војску.
У Парламенту, Жорес је редован посетилац. Он одлази на седнице и пре подне, кзда се скоро ништа не ради и по подне, када се воде најжучније дискусије, Он учествује у дебатама, разговара у кулоарима, нарочито са новинарима, раци у неколико одбора У архиви француске Скупштине остао је велики број његових дубоких студија о аграрним и просветним питањима, о стварима спољне политике, као и о другим различитнм ресорима. Исто тако он управља тактиком парламентарне борбе, као вођ социјалистичке партије и целе демократске левице. Он не престаје бит новинар: свакога дана пише по један чланак, а 1904. године постаје директор највећег социјалистичког листа, који је сам основао и назвао /’ НитапИе Жоресови чланци, кратки - 30-50 редака јесу ремек-дела журналистике. Он их је смишљао цело по подне, од два сата до увече За време целе скупштинске седнице, он би окретао у глзви свој чланак, и у разговорима би се старао да идеје које ће сутра изнети огледа најпре на лицима својих саговорника: онај фнни дух атички и латински, који уноси у своје чланке, најпре би окушзо на присутнима. 0 својим идејама разговарао би с пријатељима, са противницима, са новинарима, у Парламенту, на улици, у кући, и увек гледао како се прима његово мишљење, слушао прстив-разлоге које наводе други, и тако претресао и пречистио у разговору свако питање, да у вече, када дође у редакцију, за неколнко минута напише свој чланак у сред бурних и хучних разговора
Кад није био у парламенту, Жорес је користио прилику да ради на једном великом делу које би чинило с једие стране историју Француске и с друге стране предлог за уређење нове државе. Једно је имало да буде „социјалистичка историја Франдуске" а друго „социјалистичка Француска". Нексга дана, када је завршаЕао коју главу