Железничко питање : неколико речи на адресу министара, народних посланика, свију јавних посленика, трговаца и привредника

Ж

У својој брошури, која говори о железничком колосењу у опште, и о користима и недостатцима уских колосека, штампаној 1894, године у Бечу, цивилни инжињер Е. А. Цисер, који ово питање озбиљно проучава, изложио та је зналачки и објективно, _

Он утврђује, да се мора имати на уму, да је грађење секундарних железница пре свега новчано питање, Потребан капитал, условљен је трошковима за грађење и експлоатацију, а ови опет зависе од захтева, који се на пројектовану пругу постављају, у погледу превоза путника и робе. Уске железнице морају стајати у рационалном односу са потребама, која треба да подмире. Избор колосека зависи дакле колико од потребног капитала; толико и од обима, величине и природе саобраћаја; као и од новчаних срестава, која стоје на расположењу за грађење и уређење експлоатације; са нарочитим обзиром на рентабилност пројектоване пруге, као и на друге локалне прилаике. Уски колосек усвојсн је с тога свуда, где није било потребних погодаба за грађење нормалних железница,

Сви до сада примењени колосеци имају својег оправдања. У тешком терену, где се не могу избећи јаки успони и оштре кривине, или би се то могло постићи само са великим трошковима, мораће се у толико више претпоставити уски колосек; јер се са малим капиталом и простим вршењем саобраћаја, предели економски заостали и удаљени од главног саобраћаја у исти увлаче, те се тако олакшава извоз сировина и производа, и даје могућност стварању нових индустрија.

По конструвцији, и по својем уређењу, секундарне железнице морају се разликовати од великих железница, да би се постигао потребан принос уложеног капитала.

Оне се морају јевтино градити, а не сме се условљавати ни велика брзина вожње,

Први је услов да се умесно избере ширина колосека, а при томе треба'се задржати на колосецима од 1:00, 0:75 и 0:60 м. који су до сада поглавито нашли примене и дали су добре резултате,