Железничко питање : неколико речи на адресу министара, народних посланика, свију јавних посленика, трговаца и привредника

доказује, да се не постиже никаква уштеда грађењем железница ускога колосека, и да им и експлоатација није јевтинија.

Нико не може о дангубити, исправљајући све бесми= слице, које је у стању каква надрикњига наређати; али је сама та. појава већ жалостан доказ, како је полутанство код нас развијено, и како људи, неспремни довољно ни за свој позив, хоће да утичу на решење важних државних

питања, по другим струкама,

Одаста код нас веома често неразумевање и шпевуланство надгласа разлог и праву спрему, те се многи важни послови погрешно упућују и решавају:

У овом случају требало би збрисати са лица земље све постојеће железнице уског колосека, и утерати у лаж са њима постигнуто искуство;те да се задовољи овај наш Србенда железничар — а толики стручњаци светског гласа, имали би се, разуме се, понова упутити у скамију.

Србенде, потрудите се да правилно мислите, како не би поколебали уверење, које постоји о српској трезвености и разборитости.

>

Пре две године, иницијативом инжињерског удружења, покренута је мисао о образовању домаћег друштва за грађење железница.

На једној јавној конференцији, после начелног споразума одређена је једна комисија, да припреми што је потребно за остварење те замисли.

На тај начин образовао се оснивачки синдикат, који је поднео министру грађевина на одобрење своја правила, и нацрт уговора за грађење.

Према решењу министра грађевина, зарад претреса поднетих елабората, и зарад преговора за евентуално закључење уговора, под мојим председништвом образована је комисија од делегата са обеју страна.

Пошто су поменути елаборати заједнички и споразумно преиначени п допуњени, ја сам предњет вратио министру грађевина са мојим рефератом. На крају тога реферата, а поводом тим, што се у штампи била повела кампања противу железница са колосеком од 0:76 м. ја сам изјавио готовост, да по томе питању поднесем наро-