Жена двадесетога века

35

Све старудије о којима вам ја говорим, старудије су само за то што су вечите; а овај угодљиви, распуштени морал који сте ви пустиле да се увуче у ваше салоне, морал је који се мења као и ћудљива мода, јер они није ништа друго него игра духа, место да је наук (доктрина) и снага.

Отарудије, да Бог ме; али бих ја волео видети опет те старудије у вашим салонима, с њиховом поворком добрих и сталних мисли. То би нас подсећало на доба нашега школовања у колежу; најбољи између нас милују сећати се тога, времена. И они што то крију, ипак се сећају својих старих ауктора, које би радо видели у вашим рукама. Не гоним ја ни новине ; само вам светујем да оштро разликујете. Чувајте се од порока; свака благост према њему, јесте опадање за вас. Немојте од свога, салона градити никакав манастир. У свему треба мера. жене имају нарочито ту умешност, која је малко занемарена у последње време, да знају докле се сме ићи без опасности.

Г. Рус, у једној од својих дивних беседа (а он само дивне беседе и саставља) честита себи, што наши романописци опадају ван Француске. Сад све не купују толико, вели он; а то је баш добро, јер су њихови романи рђави, па ће они престати и писати кад изгубе своје пијаце. Ја не делим ни његово презирање, ни

56