Жена двадесетога века

36

његову наду. У сва времена бивало је романа безобразних, неморалних, и неваљалих. Никад нисам могао разумети какво задовољство имају људи читати бевобразве књиге. А има их којима се то мили, и међу тима има баш људи паметних. Волтерова девица, која је злочин у неком смислу, нашла је врло много читатеља и поштоватеља. Жена, и кад би хтела, не би стигла да прочита оваке књиге, и, кад би их прочитала за њу би, баш и у свету саблазни, то била једна мрља, једна поруга. Неморални романи су и многобројни и врло опасни. Ја знам много жена које те романе трпе, само да је у њима све казано онако како се у добром друштву може казати. Има једна вештина, која је данас јако раширена, испричати најнеморалније послове, без похвале и без покуде, с простоћом тако природном, да се порок јавља као нешто примљено и усвојено. И онда он улази слободно у мало осветљене умове, који га примају без зазора као какво кућевно чељаде. Урнек је у овој врсти списа Калуђерица из Парме од Стендала. И Балзак је више пута учинио оваку погрешку, у пркос жељи да буде велики моралиста. Врло је тешко одабрати што је за читање, јер одабирати пошто се прочита — то је варање, а одабирати још пре читања то је опет лудост. Жена, преко мере побожна упитаће за то свога испо-