Жена двадесетога века

40

супруга и мајка, од сада није била ништа друго него радница. Мишлет бацаше своје анатеме против ове страховите речи која свету објав-

љиваше коренити преображај у друштвеним одношајима. Неки од газда стараху се о деци,

која су по целе дане била остављена, и по-

чињаху да уређују неке школе чуварице, које ни данас — после четрдесет година — нису довршене ; други су предлагали што шта друго, тек су деца била остављана сама, закључана у стану, докле је међу тим сунце грејало свако

створење Божје. Данас је победа паре пот-.

пуна; сва је индустрија у њеној власти; па им сама земљорадња постаје јача, и више и више механичкија. Не заборављам ја жене раднице, не, никако! Али бих хтео да оне, остајући раднице, јер је то потребно, постану малом госпође. Ова моја жеља може се неком учинити чудна у овој лепој земљи Француској, али се њој не би чудио нико у Енглеској и у Америци.

Сва су питања у овом једном питању о улози жена у друштву; кратко рећи: о државном социјализму. Може ли се држава умешати да ограничи рад женама како по врсти тако и по трајању“ На прилику, закратити им рад ноћуг или рад у окнима% или дан од једанавст сатаг Може ли се жени која ради у Фабрици, корисно заменити надница ако би

ЈЕ арсенала