Жена двадесетога века

више салона немамо. Ја желим као патриота, као пријатељ нарави, и, ако хоћете, као пријатељ жена, да се на вас угледају многи, и да ми стечемо салона у свим редовима честитога света, Допустите ми, госпо, да ту свађу сматрам као измирену.

Међу тим ја бих могао рећи коју реч о једном прекору који сте ми учинили гредом о истом предмету. Не треба само жене, велите ви, кривити за опадање салона, јер су онеу салонима остале; него људе који су из њих побегли! Оне остале у салонима! Красан разлог! А да од њих се не тражи да оне само остају у салонима, него да и нас онамо привуку и да нас онде задрже. Ја овде говорим женама, и њима упућујем своје прекоре; алп то не значи да ја праштам п људма кад у пушионпцама говоре као што би говорили њихови кочијаши.

Сад хоћу да се изјасним о онима које сам назвао избачене.

Да, ја знам: нема ништа горе него бити избачен.

Кажу да Университет ствара те избачене, јер он ствара сувише башлијера.

Не треба кривити Университет за то. Он је створио, напоредо с класичком наставом, и наставу индустриску. Он се упиње свим што му је у власти, да отклони од класичких сту-