Жена двадесетога века

41

дија децу која из њих неће извући никаке користи. Одиста, није крив Университет што родитељи цркоше да им синови буду башлијери; а цела, је истина да младића, чим постане башлијер, тако то достојанство занесе да ће пре умрети од глади, него се примити каквога, ручнога рада!

Једном ја затечем свога собњег служитеља да се уокрекнуо у мојој наслоњачи, и чита у оригиналу Хорација само забаве ради. То је био мој Хорације у лепу повезу, и ја не дам да се књига повлачи. И тај мој слуга био јебашлијер. Њега је било стид да то каже, јер као башлијер требало би да живи господски, а не да чисти другом обућу. Али не треба човек да је баш башлијер, па да постане избачен. У свим друштвеним редовима има једна беспутна жудња да се изиђе из својега реда.

Радник у селу жели да постане радник у фабрици, јер се нада стати у ред варошана или, као што он вели, постати господин. Радник варошки, који страшно мрзи настојнике, мисли дању и ноћу како би и сам постао настојник у своје време. Настојник! Што се више мрзи, оно се више и жели. Стари наредник жели да његов бин носи официрске еполете. Може бити да се за то и зове ХТХ век, век напретка.