Жена двадесетога века

ипак ринтале и радиле као слушкиње, јеле су за општом трпезом, бивале су на богомољама, клечећи на земљи или седећи на петама. Ово говорим за Север, а на Југу је било малко веселије, али и сиромашније.

Напредак индустрије све је то изменио. Железнице и основне школе унеле су ХПХ век чак у углове Оверње и Бретање, где су људи били заостали бар за сто година. Осамдесет лица од стотине знају читати. Све живо носи ципеле. Хаљине су им окрпљене и опране. Имају зими одело од топла ткања. Куће су им покривене плочама, и у кућама имају светлости и ваздуха. Стока им има штале, а пре тридесет или четрдесет година боравила је заједно с газдама. Готово свуда уређени су одбори, и отуда су дошли: споредни путови, боље обрађивање земље, п употреба савршенијих машина. За тридесет година учињено је више напретка, него за стотину пређе!

Напредак морални може бити да није ишао корак у корак с напретком материјалним.

Људи читају; али шта читају“ Јевтине новине, а међу таким новинама има их које шире демагогију и нихилизам. Оне тумаче сељацима да је њихов непријатељ црква. Сељак из тога изводи да је свештеник лажа, а вера само обмана! Ако не буде вере, неће бити