Жена и социјализам

кљаа 4ЗЕ635

319

Услед величанствено усавршених и развијених средстава за саобраћај — бродарства, железница у Северној Амс-

рици — почеле су се животне намирнице увозити отуда

у Европу и обарати у њој цене житима, тако да култура главних врста жита у средњој и западној Европи поче бивати мало рентабилном, те се тако целокупни односи производње изменише. Уз ово се још и област интернационалне производње жита веома повећа. Поред Русије, која је покушавала да свој извоз жита попне што је могућно више, на пијаци се нарочито појави аргентинско а за једно време и индиско жито. У току даљега развитка придође још један нов неповољни моменат. Са села отпочеше бежати ситни сељаци и сеоски радници, који се, из узрока које сад споменусмо, или исељавају с ону страну океана или у гомилама јуре са села у вароши и индустриске области, тако да на селу не оста довољно радних снага. Преживели патријархални односи, нарочито у источној Немачкој, рђаво поступање и у највећем ступњу неслободан положај сеоскога радника и слуге повећаше ово бежање са села.

Колики су губитци због исељавања наступили на селу показује нам нпр. то што су од 1841—1890 пруске провинције источна и западна Пруска, Померанија, Позен, Шлезија, Саксонска, Шлезвиг Холштајн и Хохенцолерн изгубили 3901700 лица, а за исто време Баварска, Виртемберг, Баден, Хесен и Мекленбург претрпели губитак од 1984000 лица, док је нпр. Берлин у том истом периоду времена добио досељавањем 998600 лица у округлом. Са свима овим променама стајало је у вези то што пољопривреда поче патити због оскудице у капиталу и што ранији развитак, чији је резултат био то да је крупни посед куповао средњи и ситни па придруживао себи, у многом погледу уступио место супротној тенденцији. Међутим, овај је притисак имао за последицу и то што се троми карактер пољопривредних подузетника поче постепено мењати, јер се увиде да се досадашњим лутем не може више ићи, да се ваља растресати и почети са новим начинима привреде. У не мачкој царевини и њеним појединим државама јави се тежња да се погодном царинском и саобраћајном поли-

пада И