Жена и социјализам

820

тиком и великим непосредним издатцима на све могућне циљеве потпомогне, на рачун целине, „пољопривреда која се нашла у невољи.“ Нарочито се сад опоравља средњи и крупни посед, дабогме под условом ако се њиме газдује на начин који бар донекле одговара висини на којој стоји модерна техника.

Ако се хоће да пољопривреда просперира, нужно је да, у једном друштву у коме влада капитализам, и она буде капиталистичка. Нарочито је потребно да се и овде као и у индустрији људска радна снага замени одн. потпомогне машинама и вишом техником. Да овоу све већој мери и бива, показује нам то што јеу Пруској у периоду од 1879—1897 број машина у пољопривреди скочио од 2781, са 24000 коњских снага у округлом, на 12856 машина са 130000 коњских снага у округлом. То је врло мало кад се упореди са оним што би се пољопривредним машинама могло постићи, и доказ је, на једној страни, за велику заосталост пољопривредне радиности, али, на другој страни, и за то да је примена машине досада било немогућна како због недовољно средстава тако и због скученог простора земљишта које појединци обрађују. За примену машине потребна је већа површина земљишта једне и исте културе, ако се хоће да она буде рационално искоришћена. Томе пак на много места стоји насупрот велики број ситних и средњих сељачких газдинстава са својим распарченим земљиштима и разноликом културом.

Како је раздељена она површина земљишта у Немачкој која се искоришћује за пољопривреду, показује ова табела, која је узета из књиге Карла Кауцког: Аграрно Питање, Штутгарт 1899. (В. табелу на стр. 821).

Од 5558317 газдинстава у години 1895 било је ништа мање но 4252684 газдинстава испод 5 хектара: 78,6 процената свих пољоприродних газдинстава, која су свом обрађивачу омогућавала сасвим сиротињску егзистенцију, сем у случају где се неговало вртарство или где је земљиште било одличнога квалитета. А велики део тих овде се чак и не узима у обзир, јер је међу њима 1491262 газдинства чији обим износи 1 хектар и мање.