Жена и социјализам

330 =

се на корист земље пошумити пространи предели, наро" чито голети и пустоши. .

У новије доба поричу велику утицај шуме на развијање влаге. Очевидно је да нису у праву. У колико великој мери шума утиче на влагу у једном пределу а тиме и на плодност земљишта, о томе нам пружа веома убедљивих доказа књига Парвуса и Ог. Лемана: „Гладна Русија.“= Писци тврде, на- основу свог властитог посматрања, да прекомерно сатирање шума, које се врши и без икаква плана, повлачи за собом и у најплоднијим губернијама Русије рђаву жетву, од које последњих деценија страдају ти предели који су некада били тако плодни. Поред многобројних других факата они конста: тују да је у ставрополскоме округу ишчезло пет малих река и шест језера, у бусулскоме округу четири речице и четири језера, у самарскоме округу шест малих река, у бугурусланском округу две мале реке. У николајевском и новоузерском округу четири реке одржане су тешком муком, спречавајући их набацивањем ђубрета да не униру. Многа села која су раније имала у својој близини вода текућица сад их више немају; на многим ме: стима бунар мора да се копа 45—60 метара у дубину. Земљиште је због тога тврдо и испуцало. Сечењем шума пресушише извори и смањише се кише.

Капиталистичка експлогтација земљишта водии капиталистичким односима. Један део наших пољоприврелдника вукао је нпр. дуго година ужасно велпке профите из гајења репе и производње шећера, која је са тиме спојена. Систем порезивања потпомагао је експорт шећера, и то тако да су приноси од порезивања шећерне репе и потрошње шећера једним знатним делом издавани на извозне премије.

Премија која је фабрикантима шећера давата на дуплу центу извезенога шећера била је много већа но порез на репу који су они плаћали, и тако им је та премија омогућавала да извозе у иностранство огромне количине шећера и да их тамо јефтино продају, све на рачун пореских платаца у земљи, те се тако гајење ше-

„= Штутгарт 1900