Жена и социјализам

за Црна

331

ћерне репе распростирало све више и више. Ћар до кога су долазиле фабрике шећера помоћу овог порескога система износио је годишње преко 31 милион марака. Стотине хиљада хектара земље, која је раније била намењивана гајењу жита, употребише се сад за сејање шећерне репе, почеше се оснивати фабрике за фабрикама, а неизбежна последица био је крах. А и велики принос шећерне репе утицао је повољно на цену земљишта. Она се пела. Последица тога била је куповање ситних имања, чије је сопственике висока цена мамила на продају. Земља је искоришћавана за индустриску спекулацију а производња жита и кромпира ограничена на земљиште горег квалитета, услед чега се повећала потреба за увозом животних намирница из иностранства. Напослетку то зло стање које је настало због политике премија на шећер и постепено добило интернационални карактер принуди владе и парламенте да укину давање премија те да се ствари поврате бар колико толико природним односима.

Према свима околностима, ситни па чак ни средњи сељаци не могу, и поред свих напора, брига и скромног живота, да се успну на онај социјални положај на који као грађани једне културне државе имају права. Све што држава и друштво буду чинили да одрже те слојеве, који су у ствари основ постојећег државнога и друштвенога уређења, остаће увек само један крпеж и петљање. Атрарне царине наносе више штете но користи овоме делу обрађивача земље. Велика већина не производи толико колико јој је потребно за одржање живота, она је упућена на куповање једног дела својих животних намирница, а до новца за то долази индустриским или другим којим споредним занимањем. Један велики део наших ситпих сељака има већег интереса у повољном стању индустрије и саобраћаја но пољопривреде, јер индустрија и саобраћај обезбеђују егзистенцију његовој деци, за коју он не би могао наћи рада ни прихода ни на којем другом месту. Једна неповољна жетва умножава број оних сељака који су принуђени да куџују пољопривредне продукте. И шта му онда користе аграрне царине, забране увоза и аграрне превентивне мере, њему који нема да прода баш ништа или има само нешто мало,

у