Жена и социјализам

336

твену својину (заједничку својину). ГТрошаводња еспата прешвара се у социјалистичку производњу, производњу коју врши цело друшливо а за цело друшлаво. Крупно газдинство ш све већа троизвођачка способност друпшшвеноса рада, који су до сада били извор беде ш угњешавања експлоатшисаниг класа, тостају сад извором највећега благостања и тармоничнога усавршавања свих људи.

Социјализација друштва.

Претварањем свих средстава за рад у заједничку својину удара се друштву нов темељ. Сад за оба пола настају из основа друкчији услови живота и рада у индустрији, земљораду, саобраћају, васпитању, браку, у научноме, уметничкоме животу и узајамноме додиру. ЈЉудска егзистенција добија једну нову садржину. Постепено и сама државна организација губи терена и држава иличезава; она, у неку руку, уништава сама себе.

У првоме делу ове књиге показано је зашто је др. жава морала постати. Она је производ развијања друштва из стадијума примитивнога комунизма, који је ишчезавао све више у колико је настајала дривашна својина. (Са појавом приватне својине у друштву се стварају "антагонистички интереси. Јављају се сталешке и класне супротности, које неизбежно воде класној борби између група са различним интересима и постају опасност за опстанак новога уређења. А да би се могли сузбити противници новога уређења и заштитити сопственици, против којих они устају, потребна је једна организација која ће одбијати те нападе и прокламовати својину као „правну и „свету.“ Та организација ш сила која татилиц ш одржсава својину јесте дросава. Она законима обезбеђује сопственицима својину и, на основу уређења законски утврђеног, излази пред нападача као судија и осветник. Према томе, интерес једне владајуће класе сопственика и интгрес државне власти увек је, по својој најдубљој суштини, конзервативан. Државна организација мења се тек кад то усхте интерес својине. Ако је држава, дакле, нужна ор-