Жена и социјализам

338

„општем интересу“, а шта се тада радило са заједничком својином и својином немоћних сељака то нам на сваком свом листу показује историја Средљега Века све до Новога Доба. Аграрна историја последње хиљаде година јесте историја непрекидне пљачке заједничке и сељачке својине коју су у свима културним државама Европе вршили племство и црква. Кад је затим велика Француска Револуција експроприсала племићска и црквена добра, она је то учинила „у име општег интереса“, и највећи део оних осам милиона сопственика земље, који сачињавају стуб- буржоаске Француске, има да за своју егзистенцију захвали тој експропријацији. У име „општег интереса“ Шпанија је чешће пута узаптила црквену својину, а Италија је конфисковала сасвим, уз бурни пљесак најенергичнијих бранилаца „свете својине“ Енглеско је племство у току од више векова покрало ирском и енглеском народу својину па је онда „законски“ од 1804 до 1832 поклонило себи „у општем интересу“ ништа мање но 3511710 акра заједничке земље. А када у великом североамеричкоме рату за ослобођење робова бише пуштени на слободу милиони робова, који су дотле били стечена својина својих господара, — и то се урадило „у име општега интереса.“ Целокупни буржоаски развитак јесте један непрекидни процес експропријација и конфискација у коме експроприше и усисава: фабрикант занатлију, велепоседник сељака, гросиста трговчића и најзад један капиталист другог, тојест већи мањега. Ако ћемо веровати нашој буржоазији, све се то врши само у „општем интересу“, „на корист друштва.“ — Наполеон и Наполеонови наследници спасавали су 18. бримера и 2. децембра „друштво“, и „друштво“ им је честитало; кад друштво буде једног дана само себе спасло на тај начин што ће својину, коју је оно створило, узети понова у своје руке, оно ће извршити један најславнији акт у историји, јер се ту неће подјармилаш једни у корист других већ ће се свима пружиши једнаки услови за живош а сваком омогућшти егзистенција достојна човека. У моралном погледу, то је највеличанственији акт који ће друштво икад извршити.

У којим ће се облицима извести овај велики дру-

||

|

Б ђ :

прагу ери ап на