Жена и социјализам

345

ту управљачку функцију која им је додељена. Није искључена и та могућност да, са усавршавањем организације и развитком образованости код свих чланова, ове функције постану наизменичне, тако да их по једном одређеном реду врше сви радници без разлике пола.

Рад организован на темељу пуне слободе и демократске равноправности, са начелом: један за све и сви за једнога, дакле са потпуном солидарношћу, изазваће такву вољу за стварањем и такву утакмицу каква се у данашњем привредном систему нигде не може наћи. А такав дух, то уживање у стварању утиче корисно и на продуктивност рада.

Даље, због шога што сви узајамно раде једни за друге, сви имају интереса да сви предмети буду што је могућно бољи и савршенији и да се производе са што је могућно мањим трошењем снаге и времена рада, било због тога да се скрати време рада или због тога да се добије времена за произвођење нових продуката који подмирују више потребе. Овај заједнички штлперес даје свима повода да раде на усавршавању, упроштћавању ш убрзавању процеса рада. Олавољубље да се нешлао пронађе им ошшкрије добиће у највећем степену тодслаицаја; сваки Ће таежилим да својим предлозима м тде. јама надмалшљ друге.“ Десиће-се, дакле, супротно ономе што противници социјализма тврде. Колико проналазача и откривача пропада у буржоаскоме друштву! Колико се њих себично искористи па онда баци на ђубре! Кад

» „Моћ утакмице која подстиче човека на најогромније напоре да би само изазвао похвалу и дивљење других показује се, као што нам искуство тврди, врло корисно свуда где се људи јавно такмиче, чак и тамо где су у питању фриволне итакве ствари од којих публика нема никакве користи. А утакмица која би се вршила и користила општем добру јесте једна врста конкуренције против које социјалисти не устају.“ Џон Стуарт Мил: „Политичка Економија.“ Сваки савез, свако удружење лица која имају исте циљеве и тежње, даје нам исто тако многобројних примера узвишенијих напора коЈјима се не долази ни до каквих материјалних но само до идвалних успеха. Истина, утакмичаре покреће славољубље, жудња да се истакну, тежња да користе општој ствари. Али је ова врста славољубља једна врлина: она се развија на срећу свију, задовољавајући у исти мах и жудњу појединца. СОлавољубље је штетно и за одбацивање само онда кад оно иде на штету целине или на рачун других.