Жена и социјализам

946:

би на челу буржоаскога друштва стајали дух и таленат наместо имања, онда би највећи број капиталиста морао уступити своја места радницима, пословођама, тшехничарима, инжињерима, хемичарима шид. То су људи који су у деведесет девет од сто случајева учинили проналаске, открића и усавршавања, које после искоришћава човек са великом кесом. Колико је хиљада откривача и проналазача пропало због тога што нису нашли човека који би им дао средстава за остварење њихових проналазака и открића, колико заслужних проналазача и откривача гњечи социјална мизерија свакодневнога живота, све је то просто немогућно израчунати. Не господаре светом људи бистре главе и оштра разума већ људи који имају материјалних средстава, што још не значи да се не може наћи заједно бистра глава и пуна кеса.

Сваки који се креће у практичноме животу зна са ко: ликим неповерењем радник данас гледа на свако усавршавање, на сваки нов проналазак који се заведе. С правом. Од тога, стално, он.не види никакве вајде, већ само онај који ту новину примени; радник се мора плашити да га нова или усавршена машина која је унесена не избаци на улицу као прекобројнога. Уместо да са радошћу дочека један проналазак који човечанству чини част и треба да донесе корист, са његових усана отима се протест и клетва. А колико усавршавања просеца производње која открије какав радник остане неизведено! Радник прећути такво откриће, због тога што се плаши да од тога не имадне, не користи, већ штете. То су природне последице супротности интереса.“

» Ф. Тинен: „Изолована држава“ (Рег 1зоНегбе ЗЕаа(, Коћобоск) каже: „У супротности интереса налази се разлог због кога пролетер и сопственик стоје један према другоме као непријатељи, и због кога ће бити непомирљиви све докле се не унишлац подвојеност тнааереса. С времена на време, фабричким открићима, подизањем шосеја и железница, стварањем нових трговинских веза, може се и повећати не само благостање његовог најамнога господара већ и национални приход. Али при нашем садашњем друштвеном уређењу радник не види од тога нимало вајде, његов положај остаје какав је и био, а целокупан прирашлаај прихода пчде у цепове подузешника, жапилаалистав ч велепоседника.“ Овај последњи став јесте готово дословна антиципација оне изјаве коју је Гледстон 1864 учинио у ен-

5 5 5 1 г 5