Жена и социјализам
341
У социјалистичком друштву биће уншилцена супротност интереса. Сваки ће развијати своје способности да би користио себи а тиме у исти мах и комуни. Данас су задовољење личнога егоизма и општега интереса у најчешће случајева супрошности које једна другу искључују; у новоме друштву те супротности ишчезавају и задовољење личпога егоизма ч рад ма оплилаем добру стоје у међусобној тармонији: онц постају једно исто.“
Величанствено дејство таквога једног моралнога стања очигледно је. Продуктивност рада силно ће порасти. А нарочито ће продуктивност рада огромно порасти још и због тога што ће престати ово прекомерно распарчавање радних снага по хиљадама и милионима лилипутанских газдинстава, која производе најнесавршенијим оруђима и алатима. Раније је показано на колико је безбројних ситних, средњих и крупних газдинстава распарчан привредни живот Немачке. Сливањем ситних и средњих газдинстава у крупна газдинства, која располажу свима преимућствима најмодерније технике, избећи ће се данашње огромно траћење снага, времена, материја свих врста (светлости, топлоте итд.) и простора, а продуктивност рада биће много већа. Колика разлика постоји између продуктивности ситних, средњих и крупних газдинстава, нека нам покаже један пример из инду-
глеском парламенту рекав: „Овај бујни прираштај прихода и моћи (који је за последњих двадесет година Енглеска постигла; ограничио се искључиво на имућне класе.“ А на стр. 207 свога дела А. Тинен каже: „Све зло лежи у одвајању радника од његова производа.“
Морлеј изјављује ово у својим „Принципима Законодаветва:“ „Овојина нас дели на две класе, на богаташе и сиромахе. Они љубе своје имање а не могу да бране државу; ови апсолутно не могу волети отаџбину, јер их она не подарује ничим другим до бедом. Међутим, кад је заједница добара, сваки воли своју отаџбину, јер она сваком даје живот и срећу.“
% Оцењујући корисне п штетне стране комунизма, Џон Стуарт Мал каже у својој „Политичкој Економији“: „Ниједно поље не може бити повољније за развитак таквога једног схватања (да је јавни интерес у исти мах и лични) него што је то једна комунистичка а60цијација. Овеколико славољубље, као пи сва физичка и духовна акција. који данас напорно теже задовољењу појединих и саможивих интереса, тражили би другу област рада и, само по себи, њу нашли у тежњи за општим благостањем комуне,“
|
ам а
виа анс у
=-
Пана
пак у јел ај
при ари у пир