Жена и социјализам

348

стрискога пописа државе Масачусета од године 1890. Тамо су подузећа десет главних индустриских бранша поделила у три категорије. Она подузећа која су стварала укупну вредност мању од 40000 долара урачуната су у нижу класу, она која су продуковала вредност између 40000 и 150000 долара у средњу класу, а она која су продуковала вредност изнад 150000 долара у вишу класу.

Резултат је био овај:

| целокупна = | процент- | сума прола- | о Ко | на стопа |ведене вред-| те = И 45: рр | свих по- ности поједи: | тене Е кл“ || о | дувећа | них класа И Е Це долара нижа класа . . .. 2042 06,2 | 51660617 9,4 средња класа . .. 968 26,2 1068685685 19,5 Ј | виша класа . . .. 686 18.6 8908178300 По 3696) _ 100,0 549846252] _ 100,0 |

Ситна подузећа, којих је било двапута више но средњих и крупних газдинстава, произвела су, дакле, само 9,4 процента целокупнога продукта, док су крупна подузећа, чији је број износио свега 283 процента свих подузећа, произвела готова два и по пута већи квантум продуката од свих осталих подузећа. Али би се и крупна подузећа могла организовати још много рационалније, тако да би се са најсавршенијим техничким обликом продукције могла _ створити много века количина производа. Колико се може уштедети у времену кад је производња организована на најрапионалнијој бази, о томе је Т. Херцка изнео један интересантан рачун у својој књизи: „Закони социјалнога развитка.“ Он је испитивао колико је радних снага и времена потребно утрошити