Жена и социјализам

"360

Али неће постојати само могућност да се води рачуна о потреби за променом, већ мора бити и диљ друшшва да ту потребу подмири, јер се на њој заснива хармониско развијање човека. Професионалне физиономије, које данас показује наше друштво — састојала се та професија у једностраноме раду ма које врсте или у лењствовању — постепено ће ишчезнути. Данас има врло мало људи који имају могућности да се наизменце одају различитим радовима. Нађе се понеки, у особито повољним сколностима, који избегне монотонију свакодневнога посла, те, пошто је платио свој данак физичкоме раду, тражи разонођења и лека у духовноме. Обрнуто, наиђемо овде онде на по ког умног радника који се занима неком врстом ручнога поста, вртарством итд. Благотворан утицај једне акције која се заснива на неизменичности умнога и физичкога рада потврдиће сваки хигијеничар; она је једина природна. Претпоставка је да се свака акција врши умерено и да одговара индивидуалним снагама.

У своме спису: „Значај науке и уметности“ гроф Лав Толстој шиба хипертрофични и неприродни карактер који су, због неприродности нашега друштва, добили уметност и наука. Он најоштрије осуђује презирање физичкога рада, презирање које је завладало у данашњем друштву, и препоручује повратак природним односима. Сваки човек који хоће да живи природно и у задовољству треба да проведе дан !) у физичкоме раду у земљорадњи, 2) у занатскоме раду, 9) у умноме раду, 4)у општењу са образованим друштвом. Толстој, који примењује у пракси овај начин живота и тек откад га примењује, како он каже, осећа се као човек, заборавља само да је то што је за њега, независнога човека, мо-

гућно, немогућно под данашњим односима за- велику

овога света авантуриста, који лакше промене свој занат него ли своју кошуљу, вере ми! ја сам радио као и остали. Пошто ми минерски посао није доносио довољно прихода, ја га напустих и одох у варош, где сам наизменце бивао: типограф, покривач кровова, ливац олова итд. Стекав то искуство да сам способан за све радове, ја се мање осећам као молуск а више као човек.“ Кал Магтх: „Паз Карај“ 1. Вапа,