Жена и социјализам

361

масу људи. Један човек који сваког дана ради по десет до дванајест, по неки пут и више часова, да би себи обезбедио најбеднију егзистенцију и који је остао у потпуном незнању, не може створити себи Толстојев начин живота. [о не могу ни сви они који се налазе у борби за опстанак и који се морају покоравати њеним захтевима, а оно мало њих који би могли радити што и Толстој највећим делом не осећају никакву потребу за тим. То је једна од оних илузија којима се Толстој одаје, мислећи да ће проповедима и примером моћи изменити друштво. Искуство до кога је Толстој дошао тим својим начином живота показује колико је он рационалан, али да би се такав начин живота могао завести као општи обичај, потребни су другачи друштвени односи, једно ново друштво.

Будуће друштво шмаће ове односе; у њему ће била безброј научника и умешниња сваке врсше, али ће сваки од њиг физички радилам један део дана а осшало време упошребилим по своме увусу та спијдије, умешност и друшливени 00ивоћа.“

Супротност између умнога и физичкога рада, супротност која постоји и коју владајуће класе заоштравају што могу више, да би и духовним средствима обезбедиле себи владавину, мораће, дакле, шшчезнуши.

Из овога што досад рекосмо излази, даље, да су у будућем друштву онемогућени дани кризе и беспослице. Кризе потичу отуда што капиталистичка произродња, надражена профитом и без икаква поуздана

= Шта све од човека може бити кад се стеку повољни услови за његово развијање, видимо лепо на Леонрду да Винчи, који је био изврстан сликар, славан скулптор, цењен архитект и инжињер, одличан неимар за ратна утврђења, музичар и импровизатор. Бенвенутши Челини био је славан златар, изврстан моделист, добар екулптор, признат неимар за ратна утврђења, одличан војник и ваљан музичар. Аврам Линколн био је дрвосеча, земљорадвик, лађар, трговачки помоћник и адвокат, док најпосле није сео на столицу председника Сједињених Држава. Може се без претеривања рећи да највећи број људи има ону професију која не одговара њиховим способностима, зато што у њу нису ступили по слободној вољи већ по спли прилика. Понеки рђав професор могао би као обућар дати и што вајеано, а понеки ваљан обућар бити исто тако ваљан професор.