Жена и социјализам

363 ·

· Време рада које је просечно нужно за производњу једног предмета биће једино његово мерило за његову употребу у друштву. Десет минута друштвенога радног времена

утрошених на један предмет јесу равно десет минута друштвенога радног времена утрошених на који други предмет, ни више ни мање. Друштво неће да „заради“; оно хоће да се међу његовим члановима размењују предмети истог квалитета, исте употребне вредности, а на крају крајева њему неће бити потребно да утврђује чак ни употребну вредност: оно ће производити оно што му треба. Ако нпр. друштво нађе да је за производњу свих потребних продуката нужно радно време од три сата дневно, оно ће онда завести трочасовни радни дан.“ Усаврше ли се методи производње толико да се потреба могадне подмиривати друштвеним радом од два сата дневно, оно ће утврдити радно време од два сата. Ако, напротив, целина тражи да се подмире њене више потребе, зашта је, и поред повећаног броја радних снага и појачане продуктивности процеса рада, потребно радно време од два или три сата дневно, друштво ће завести већи број часова рада. Његова воља биће његово царство небеско.

Колико је потребно друштвенога радног времена за производњу једног продукта, лако је израчунати“ А

= Ваља стално. имати па уму да ће делокупна пропзводња бити организована на највишем техничком етупњу и да бе сем радити, тако да ће под таквим околностима и трочасовни радни дан бити врло дуг. Овен, који је био велики фабрикант, дакле може важити као. стручњак, сматрао је — у првој четвртини 19. века — да ће радни дан од два сата бити довољан. ;

#= „Није потребно да се заобилазним путем утврђује колика, количина друштвенога рада лежи у једном продукту; свакодневно искуство директно показује колико је просечно тога рада потребно за један предмет. Друштво може просто да израчуна колико је часова рада уложено у једну парну машину, у један хектолитар пшенице од последње жетве, у сто квадратних метара чохе овог или оног квалитета. Њему после неће ни падати на памет да квантуме рада, који леже у продуктима и које је оно сад измерило директно и апсолутно, изражава још: и неком релативном, колебљивом, недовољном мером, којом се служило само за невољу: неким другим продуктом, уместо њиховом природном, адекватном, апсолутном мером: временом... Друштво ће план за производњу организовати према

паљена изјава а аањаин-пиљааво н рауениинеј

ума

| ј