Жена и социјализам

см ЈЕ а

нике и хемије — а ако се не нађу добровољне снаге потребне за тај посао, онда ће сваки примити на себе обавезу да одради свој део чим на њега дође ред. Тада неће постојати никакав лажни стид нити презирање кориснога рада. Они постоје само у данашњој трутовској држави у којој се нерад сматра као срећа на којој човеку треба завидети, а радник се у толико више презире у колико су тежи, напорнији и непријатнији послови које он врши и у колико се више показују као нужни за друштво. Данас се рад плаћа у толико горе у колико је он непријатнији. Узрок је томе један грдан број радних снага које стоје на најнижем културноме ступњу и које је стално револуционисање процеса про-

дукције избацило на улицу као резервну војску, и ове

_ радне снаге, да би живеле, продају се за најниже ра-

дове по тако ниску цену да је за те радове „нерентабилно“ чак и увођење машина. Нпр. туцање камена јесте један посао који је толико рђаво плаћен и толико непријатан да је већ ушао у пословицу. Било би лако увести машине за туцање камена, као што је то случај у Сједињеним Државама, али ми имамо толику количину јевтиних радних снага да се машина не „рентира.““ Чишћење улица, чишћење нужника, избацивање ђубрета, копање земље у дубину итд. сви би се ти радови још при данашњем стању нашега развитка могли помоћу машина и техничких постројења тако организовати да у њима не би више било ни трага од оних непријатно-

% „Кад би се имало бирати између комунизма са сзима његовим изгледима и данашњега друштвеног стања са свима љеговим патњама и неправдама; кад би неминовна последица институције приватне својине било то да се плод рада дели овако као што данасвидимо, готово у обрнутоме односу према раду —- да највећи делови припадају онима жоји уотилав никако нису радили, мало мињи делови онима чаји је град готово само номинфтан, и тако редом наинтасе, дајући, све мању. налетаду у колико је рад тпедси и непријаланији, док натослету највамортији 1 најнесноснији рад пне може рачунали с поузданошћу 'да ће добилам чак на онолико колико је најнуомсније за осмвола; кад би, велимо, ал гаернаттива. била: ово или комунизам, онда би све замерке жомуншаму, ситане жао год пи крупне, представљале у пасу само плеву.“ Џон Сттусрт Мил: „Политичка, Економија.“ Мил се ваљано упињао да' „реформише“ буржоаски свет и да га поврати „разуму.“

жена и социјализам 28:

ПИРА

али.

| | | | |

САУЛ ЗАРТУ ДОНИО Љето ит лет