Жена и социјализам

370

сти које су данас у многом погледу неизбежне за раднике. А тачно узев, један радник који пумпа нужнике те тако чува људе од мијазми, опасних по здравље, јесте врло користан члан друштва; док је, напротив, професор који за рачун владајућих класа предаје фалсификовану историју, или какав теолог који покушава да обавије мозгове надприродним, трансценденталним теоријама, у највећој мери штетна индивидуа.

Наши научници којима су данас дата и звања и достојанства представљају великим делом један еснаф који је одређен и плаћен за то да ауторитетом науке брани владавину господарећих класа и да је оправдава, приказује као праведну и нужну, као год и да одржава предрасуде које постоје. У истини, овај еснаф гаји једним великим делом надри-науку, трује мозгове, ради на штету културе, врши духовни најамни рад у интересу буржоазије и њених клијената.“ Једна друштвена организација која ће у будућности онемогућити егзистенцију таквим елементима извршиће дело ослобођења човечанства.

(С друге стране, права наука је врло често пута везана за непријатан, одвратан рад. Нпр. кад лекар секцира леш који се налази у процесу трулења, или оперише загнојене делове тела, или кад хемичар испитује екскременте. То су радови који су често пута одвратнији и од најодвратнијих радова које врше надничари и неквалификовани радници. Међутим, нико и не помишља да ово призна. Разлика се за њих састоји у томе што један рад, да би се вршио, тражи опсежних студија, док други рад

Разуме се, узалуд. И тако је он, као год и сваки увиђаван човек који познаје стање ствари, најзад постао социјалист. Али се он није усудио да то још за живота призна, него је наредио да се после смрти изда његова аутобиографија у којој је изнео своје социјалистичко вјерују. Са њим је било што и са Дарвином, који није хтео да се ва његова живота сазна да је атвист. То је играње комедије на које буржоаско друштво приморава хиљаде. Буржоазија се лицемерно приказује као лојална, присталица религије и поштовалац ауторитета, зато што се њена владавина заснива на народу који усваја та „врлине;“ међутим, у себи, она се свему томе смвје.

# Ученост служи често пута исто тако незнању као и напретку. Ђекл: Историја цивилизације у Енглеској.

а антена