Жена и социјализам

974 - >

става до најзабаченијих места у унутрашњости јесте _ дакле једна нуоженост и једам опилим друшлавени тнлаерес. Овде се новоме друштву намећу издатци који и сувише премашају све оне које данашње друштво може себи да постави. А опет, с друге стране, овај комуникациони систем, усавршен до врхунца, утицаће срећно на децентрализацију, на распоређивање по целој земљи ових људских маса које су се данас згомилале по великим варошима и индустриским центрима, те ће тако бити од пресуднога значаја за напредак духовне и материјалне културе.

Заједно са средствима за производњу и саобраћај, друштву припада и земља, као првобитни предмет свега људског рада и основ свеколике људске егзистенције, друштва. Друштво на најсавршенијем ступњу поново узима у своје руке оно што је у свом почетку имало. Код свих народа који су се успели на извесан ступањ културе постојала је заједничка својина земље. Заједничка својина чини основ сваког примитивнога друштва, оно без ње није могућно. Тек је, као. што смо видели, постанком и развитком приватне својине и одлика владавшне који су са њоме спојени укинута, после тешких борби, заједничка својина и узурпирана као приватна својина. Отмица земље и њено претварање у личну својину били су први узрок подјармљивања људи, које је, почињући од ропства па до „слободнога“ најамнога радника у двадесетоме веку, прошло кроз све могућне ступњеве, док најзад, после дугог развитка од толико хиљада година, подјармљени поново не буду претворили земљу у заједничку својину.

Важност земље за људску егзистенцију била је узрок због кога је у свима социјалним борбама света — у Индији, Кини, Египту, Грчкој (Клеомен), Риму (Граси), хришћанскоме Средњем Веку (верске секте, Минцери, сељачки рат), у царству Ацтека и Инка, у социјалним покретима новога века — својина земљишта била главни захтев оних који су ступали у борбу. Па и сад још има људи који сматрају да је оправдана заједничка својина

6 роја ва Ху