Жена и социјализам

387

селина — земљиште оспособило за већи принос. Тада би се у Немачкој од земљишта на коме се гаји пшеница могао врло лако добијати просечан принос од 36 дуплих центи, а од земљишта на коме се гаји раж просечни принос од 24 дупле центе од хектара. А исто тако, један добар део земљишта на коме се гаји раж могао би бити, бољим ђубрењем и обрађивањем, искоришћен за производњу пшенице, тако да би просечни принос ораће земље на којој се гаје хлебна жита — две петине пшенице, три петине ражи — могао изнети на 28,8 дуплих центи од хектара. Кад се одузме оно што треба за семе и жито које неваља, онда за исхрану народа остаје 26 дуплих центи. Уз 7,9 милиона хектара, на којима се сад гаје хлебна жита, могао би доћи још и 1,5 милион пашњака, земље на угару и пусте земље — лугови и мочари —, тако да би се, при просечном приносу од 26 дуплих центи од хектара и обрађеном земљишту од9,4 милиона хектара, могло годишње произвести 251,92 ми-

лиона дуплих центи хлебнога жита. Ако се рачуна го-.

дишња потрошња од 175 килограма с главе на главу, онда би било хлебних жита за 144 милиона људи. По попису становништва од године 1900, Немачка је имала у округлом 56845000 становника. Дакле, према садашњем стању технике и науке, немачка земља могла би снабдевати хлебом чак и два и по пута веће становништво. При садашњем начину привреде, распарчаној приватној својини, Немачка је принуђена да увози из иностранства просечно једну деветину хлебних жита која су јој потребна. Ако би се хтело да се при садашњем начину привређивања производи ма и приближно онолики принос, то би изазвало тако високе цене животних намирница да већина људи не би била у стању куповати их — чиме би био промашен циљ. Само се комунистичком производњом на најсавршенијем ступњу могу постићи они резултати, а на ово, разуме се, поменути писци и не помишљају. По једном рачуну који су они саставили, организовањем интензивније културе у немачкој пољопривреди могло би се произвести више:

25"

а

следи 2 елисна у

пари или