Жена и социјализам

388

хлебних жита. . . . . 145,1 милиона дуплих центи кромнира _ --_. . . . 410 = 5 = јечма, овса, грашка и боба 78,7 5 = = Сена а а НА НЕ ==. = 5 140: и -- + опата а а а а а 0) м – 5 репе за сточну храну. . 226,0 ~ | = 2

А ако имамо у виду још и то да би се, према предлозима Маковим које малочас наведосмо, увођењем електрицитета уштедео један врло велики број теглећих животиња, онда би се гајење стоке за клање могло у знатној мери повећати или, пак, земљиште које је за то потребно искористити за гајење људске хране.

Исто ће тако и култура воћа, јагода и поврћа достићи у будућности толики развитак да се он данас тешко може сматрати као могућан, и умножиће грдно свој принос. Колико се код нас огрешило о гајење воћа, ма да баш Немачка има особито повољну климу за гајење вона а специјално јабука, види се из тога што се годишње увози више од 100 милиона марака свежа воћа а више од 20 милиона осушена воћа. Довољно је бацити само један поглед на рђаво стање наших воћака у огромном делу Немачке, чак и у земљама које су због свога воћарства изашле на глас, као Виртембергу, па онда ствар

постаје разумљива. Ту лежи једно пространо поље за пољопривредно - вртарску акцију. Слична ствар стоји и са културом јагоде, која се налази тек у својим почетцима.

Друга једна област пољопривредне акције која се у много већој мери може експлоатисати јесте гајење пернате живине и производња јаја. Вредност јаја која се годишње увозе у Немачку премаша 370 милиона марака, а вредност живе пернате живине преко 110 милиона марака. На овим различитим областима „установе

за гајење и културу још су веома заостале.

Даље, концентрација штала, стоваришта свих врста, подрума, одељења за сточну храну и храњење стоке, радионица ђубрета, што ће све бити последица концентрације газдинстава, неће само уштедити врло много времена, снаге и материјала; они ће бити много погод-

нији и за рационално искоришћавање, што је код сит-

а аи ин