Жена и социјализам

1 | 4

397

дица у природном. Све земље које производе пољопривредне производе а никако не врше нађубравање морају, раније или доцније, да пропадну због исцрпљености земљишта, тако нпр. Угарска, Русија, државе око Дунава итд.

Либиг је у половини прошлога века развио теорију о начину на који ће се ораћој земљи надокнадити исцрпене материје, и последица њена јесте употреба концентрисанога ђубрета. Шулце-Липиц је указао на то како су извесне биљке, ма да никако нису нађубраване азотом, ипак обогаћавале земљу азотом, један феномен који је објаснио и решио тек Хелригел. Он је показао да су милијарде бацила те које, у симбиози са извесним мехунастим плодовима, добављају непосредно из ваздуха азот и стављају на расположење биљки“ Док агрикул-

турна хемија представља, од времена Либигова, једну страну научнога култивисања земљишта, дотле агрикул-

турна бактериологија представља другу страну. Сврх тога, Немачка има у својим рудницима калија и каинита, у томасовом брашну, суперфосфату и фосфорним киселинама читав један низ извора минералнога ђубрета, и кад би се оно правилно употребило а земља рационално обрађивала, могле би се производити огромне количине хране. Зр -=>

По мишљењу Јулијуса Хензела, камење у нашим брдима представља један неисцрпан извор најбољег ђубрета за земљу. Гранит, порфир, базалт, у зрнца уситњени и самлевени па, уз довољно воде, разасути по њивама или виноградима, дали би једно ђубре које би по својим одличним особинама надмашило свако друго, па чак и животињске и људске отпатке. Ово камење имало би у себи све елементе потребне за културу биљака: калијум, креч, магнезијум, фосфорну киселину, сумпорну киселину, и сону киселину. Како Хензел мисли, неисцрпни извор ђубрета за земљу представљали би Судети, Ризенгебирге, Ерцгебирге и Филтелгебирге, Харц

# је. Чешезеће Гапазунзећајћ ап (ег Јађгћип ет елепде. Кез|геде, сећа еп ап Чег Кбтећсћел Папу већа сћел АКкадетте ап 12, Јаппаг 1900. ог Пг, Мах Ређтцеј.

|

|

прста раја паса ар онезеја ве знана ас еа л ву ваомаанатакоча