Жена и социјализам

998

и Тирингервалд, Спесарт и Оденвалд, Рен, Фогелсгебирге, Таунус, Ајфел и Везергебирге. Буквално би се, дакле, „од камена правио хлеб.“ Прашина и прљавштина наших шосеја и друмова могли би, по Хензелу, такође бити одличан извор ђубрета за земљу. Хензел се тужи како су му трговци и фабриканти вештачкога ђубрета велики непријатељи и како се систематски сузбијају његова открића и убијају им глас, зато што би они претрпели од њих највеће штете.

По Хајдеру,“ један здрав, одрастао човек лучи годишње просечно 488 килограма чврстих и 438 килограма течних екскремената. Голика материја, кад би се могла употребити без губитака услед испаравања итд. представљала би, према данашњој цени ђубрета, новчану вредност од 12 марака отприлике. Велика тешкоћа за потпуно искоришћавање ових материја јесте у главном у подизању згодних и обимних постројења где ће се оне скупљати, и у високим транспортним трошковима. Ти су трошкови, например, већи од трошкова око добављања гуана из удаљенијих, прекоморских ђубришта, која се, међутам, у толико већма смањују у колико потрошња више расте. Сваки човек даје годишње отприлике толико ђубрета колико је довољно за нађубравање једне њиве са које се може добити хране за једног човека. Сад је јасно колико је то велики губитак. Један велики део екскремената из вароши спроводи се у наше реке и погани их. Исто се тако највећи део отпадака по кујнама, занатским и индустриским радионицама лакомислено баца, док би и он могао таксђе бити употребљен за нађубравање земље.

Ново ће друштво наћи шута и начина да спречи ово распикућство. Као пример за то шта се данас може урадити служе скупоцене канализације и џиновска поља немачке престонице о чијој вредности стручњаци не мисле подједнако. Ново ће друштво решити лакше ово питање, а на тај начин што ће у њему велике вароши

Х Паз Беђеп, зеште Стил асеп цпа Фе Маббе! ла зетпег Егћа биће. Ра адејрћа ипа Гетрае 1890. Улеве АпШаге.

прија Ервина

: