Жена и социјализам

402

биће жива стварност, а библиска реч: „Дау зноју лица свог једеш хлеб свој“ важиће отсада и за берзанске хероје и капиталистичке трутове. Међутим, рад који ће _они као равноправни чланови друштва имати да врше,

неће их удавити већ ће им у физичком погледу јоши користити. Брига око имања, коју је, по патетичним уверавањима наших подузетника и капиталиста, често пута теже подносити но несигурну и бедну судбу радничку, биће им сасвим скинута с леђа. Наши берзански маклери биће поштеђени од свих узбуђења приликом шпекулација, која код њих изазивају толико срчаних удара и капљи и проузрокују нервозност. И они ињихови потомци живеће безбрижно и осећа ће се најбоље што може бити.

Кад се униште класне супротности и приватна својина, постепено ће ишчезнути и држава. „Капиталистички начин производње, који све већи и већи број становништва претвара у пролетаријат, ствара једну силу која ће извршити овај преображај, јер ће иначе сама бити осуђена на пропаст. А капитализам, који све вишен више претвара у државну својину средства за производњу са друштвеним карактером, сам показује тој сили пут којим ће извршити преображај...

„Држава је била официјелни репрезентант целога друштва, његова организација у облику једног видљивога тела; али је она ово била само у толико у колико је била држава оне класе која је у своје доба представљала цело друштво: у Старом Веку, грађана који су држали робове; у Средњем Веку, феудалнога племства; у наше доба, буржоазије. А кад најзад збиља постане репрезентант целога друштва, она сама себе чини излишном. Чим више не буде било ниједне друштвене класе која се мора угњетавати, чим престане борба за појединачни опстанак, која је последица класне владавинеи анархије у производњи, и колизије и ексцеси који проистичу из те борбе, није више потребан никакав притисак ради кога је била потребна једна репресивна сила, држава. Први акт у коме се држава појављује збиља као репрезентант целога друштва — експропријација средстава за производњу у име друштва, јесте у исти мах и њен