Жена и социјализам

СЕ ИЕ

Баз

408.

последњи самостални акт као државе. Интервенција др: жавне власти у друштвеним односима постајаће излишном у једној области за другом, док сама по себи сасвим не ишчезне. Наместо владавине над лицима долази администрација над стварима и управљање процесом продукције. Држава се не „укида“; она „умире.“

Са државом ишчезавају и њени репрезентанти: министри, парламенти, стајаћа војска, полиција и жандармерија, судови, адвокати и државни тужиоци, чиновници казнених завода, пореска и царинска управа, једном речи: целокупан политички апарат. Касарне и остале војне зграде, судске и административне палате, тамнице итд. ишчекују сад бољу судбу. Десетине хиљада закона, указа и наредаба постају сад обична маклатура, имају још само историске вредности. Престају крупне, па ипак тако сићушне парламентарне борбе у којима људи од језика уображавају да преко својих беседа владају и управљају светом; оне уступају место административним колегијама и административним делегацијама, које имају да се баве питањима о што бољој организацији производње, дистрибуције, о одређивању количине потребних намирница, о увођењу и примени ваљаних новина у уметности, васпитању, саобраћајном систему, процесу продукције итд. у индустрији и пољопривреди. То су све практичне, видљиве и опипљиве ствари, које може сваки да решава објективно, јер људи неће имати ни један лични интерес који би био супротан друштвеноме. Нико неће имати какав други интерес сем заједницу, интерес који се састоји у томе да се све организује и производи најбоље, најпогодније и на највећу корист свију.

Стотине хиљада негдашњих репрезентаната државе приступиће најразличитијим пословима и припомоћи својом интелигенцијом и својим снагама да се богатство и удобности друштва повећају. У будућности се неће знати ни за политичке ни за обичне злочине и преступе. Ло-

"% Бг. Епеејв : „Неттп Еисеп Ота тлудлупе Чег УУЈЕзелвећа “ Оефре, Апгећсезећпе па мегпећее АпПасе, 5. 301 и. 302. зоб ет! 1894. |

264

падне

а Ре ма А И И о накнадним си