Жена и социјализам
411
љан = То је опет једна тачка против које се буне наши буржоаски „људи поретка.“““ Школа ћејбити касарном, родитељима ће се одузети сваки утицај на децу, довикују противници. О свему томе не може бити ни речи. Пошто ће родитељи у новом друштву имати далеко више слободна времена него што је данас случај са врло великом већином — да потсетимо на десеточасовно и вишечасовно радно време већине радника, чиновника у пошти, на железници, у затворима и у полицији, на заузетост послом привређивача, ситних сељака, трговаца, војника, многих лекара итд. —, Они ће се моћи посветити својој деци више но данас. Сем тога, родилљељи ће имала уређење заставе у својим рукама, јер ће онш одређивашњ мере и установе које шреба тредузеши и завести. Тада смо тек у тедном скроз им скроз демо кратском друшливу. Наставни одбори који буду постојали биће састављени из родитеља == људи и жена и наставника. Може ли се веровати да ће они радити против својих осећања и интересаг То је могуће у данашњем друштву, у коме држава спроводи своје васпитне интересе против воље већине родитеља.
По држању наших противника изгледа да је највећа пријатност родитеља да по цео дан имају посла са децом, да би их однеговали. У ствари је друкчије. Са колико је тешкоћа и муке скопчано васпитање деце најбоље знају они родитељи који су у том положају сад, или су били. Више деце олакша негу, али она траже толико рада и труда, да мајка радосно очекује дан када Бе их школа за извесно време преко дана одвести од куће. Већина родитеља нема могућности да васпита своју децу као што треба. Врло велика већина нема времена,
#% Кондорсе је тражио у свом васпитном плану: „Настава мора бити бесплатна, једнака, општа, телесна, духовна, индустриска и политичка, и мора имати за циљ стварну једнакост.“ -
Исто тако Русо у својој „Политичкој Икономији :“ „Специјално настава мора бити јавна, једнака и општа, подизати људе и грађане.“
И Аристотело тражи: „Пошто држава има само један циљ, ола мора дати свима својим грађанима само једну исту наставу, а брига око ње мора припасти држави а не приватним.“
## Тако Бвген Рихтер у својим „Јимећтећ.“