Жена и социјализам

422

вршенијом техником оно ће моћи од игре извести оно што данас изгледа немогуће.

_ Као за младеж, друштво ће примити на себе бригу и за своје старе, болесне и инвалиде. Ко буде ма из каквог узрока постао неспособан за рад, за њега ће се заложити целина. То неће бити дела доброчинства већ дуосносши, не мрвице милостиње већ заслужена нега и помоћ која мора припасти ономе који је у годинама снаге и способности за рад испунио своје дужности према целини. Вече живота биће старима улешшано свим оним што им друштво може да пружи. Зар се сваки не нада да ће некада и сам уживати оно што старима чини. Тада старе неће морити мисао да други очекују њихову смрт, да би их наследили. МИшчезнуће и бојазан да Не, кад буду стари и немоћни, бити избачени као исцеђен лимун. „Они неће бити упућени ни на милост и помоћ своје деце, ни на просјачке марјаше општина.“ Веома је добро познато у каквом се положају налази већина родитеља који су у старости упућени на помоћ своје деце. И како нада у наслеђе деморалише децу, а још више сроднике. Како се ниске страсти буде 1 колико се преступа тиме изазове. Убиство, утаја, подвала око наслеђа, кривоклество, изнуда.

Морално и физичко стање друштва, начин рада, становања, храњења и одевања, његов друштвени живот, све ће придонети томе да несрећних случајава, оболевања и изнемоглости буде што мање. Природна смрт, изумирање животних снага, биће све чешћа. Уверење да је небо на земљи и да умрети значи свршити, побудиће

# Човек који је цео живот пробавио у поштеном и напорном раду не треба да живи у старости својој ни од милости своје деце ни од оуржоаског друштва. Независна, безбрижна и осигурана старост јесте најприроднија награда за беспрекидне напоре у данима снаге и здравља. у. ТАппеп: „Пег 1воте 5бааћ.“ А како је у буржоаском друштву > Милиони гледају са јевом у будућност када ће, стари, бити избачени на улицу. А наш индустриски систем прави људе и сувише рано старим. Законско осигурање у старости и инвалидству у Немачкој које толико хвале пружа врло малу накнаду, то сви признају. Помоћ коју оно гарантује много је недовољнија од пензија које државе дају великој већини пензионисаних чиновника,

и Ра