Жена и социјализам

498

људе да живе паметно. Највише ужива ко најдуже ужива. Дуг живот најбоље зна да цени свештенство које припрема људе за „онај свет.“ Безбрижност живота даје им могућности да достигну највећи просечни век.

Живот се састоји у првом реду у једењу и пијењу. Пријатељи такозваног „природног начина живота“ питају често зашто се социјална демократија држи равнодушно према вегетаријанству. Али свако живи како може. Вегетаријанство, тојест проповедање храњења само биљном храном, имало је у почетку присталица само у круговима који се налазе у том повољном положају да могу да бирају између биљне и животињске хране. За огромну већину људи овај избор не постоји, они су принуђени да живе према својим материјалним средствима која их упућују готово искључиво на биљну храну, често пута

најмање хранљиву. Нашем радном становништву у Шлеској, Саксонској, Тирингену итд. кромпир је главна храна, хлеб долази на друго место; месо, чак и најгорег квалитета, ретко се виђа на столу. А и највећи део сеоског становништва, и ако гаји стоку, ретко има меса, оно мора стоку да прода, да би добивеним новцем могло подмирити остале своје потребе.

За ове многобројне људе, који из нужде као веге-

таријанци живе, добро би дошло да с времена на време

добију који бифтек или коју шунку. У колико се вегетаријанство окреће против, прецењивања хранљивости меса, у праву је; али нема права кад из врло сентименталних разлога устаје против употребе месне хране

као штетне и кобне. Нпр., због тога што природни осе- '

ћај не допушта да се животиње тамане и „леш“ једе. Али, жеља за пријатним и спокојним животом гони нас да објавимо рат великом броју животиња, инсеката разне врсте и да их таманимо, а да не бисмо били сами поједени, морамо да убијамо и истребљујемо дивље животиње. Ако би се штедео живот „добрих човекових пријатеља,“ домаћих животиња, ових би се „добрихпријатеља“ за десетину година толико намножило, да би нас „појели“ лишавајући нас хране. Лажно је и тврђење да биљна храна упитомљава осећања код човека. У добро-

ј =