Жена и социјализам

431

лица која уосталом нису склона да отуда извуку конзеквенце за промену нашег садашњег социјалног стања; они држе да само повлашћеним класама треба признати слободу полног саобраћаја. На пр., Матилда Рајнтарт, Штромберг, у једној полемици“ против еманципаторских тежња књижевнице Фани Левалд, вели ово:

„Кад Ви (Ф. Л) тражите потпуну равноправност жена са човеком у социјалном и политичком животу, то мора имати право и Жорж Санб у својим еманципаторским тежњама које садрже само оно што човек одавна неоспорно има. јер се, управо, не моске наћи ниједат паметан разлог за тло да у овој равноправносши има учешћа само глава а не и срце ожжемимо ч да она не буде слободна дати и примилим као џ човек. На против: ако жена према својој природи има права а са тими дужност — јер ми нисмо дужни закопавати дати нам таленат — да у духовној утакмици са другим полом напреже влакна мождана до крајње границе, она "мора имати и право да ради одржања ривношеже у сиособностима убрза жрвошок срца, на начим који ј0Ј најподестији изгледа. Без икаквог моралног узбуђења сви ми читамо на пр. код Гешеа — да узмемо највећег за пример — како је често расипао топлоту срца свога и одушевљење своје велике душе на друге жене. Увиђаван човек налази да је то природно, баш због његове велике душе која се тешко задовољава, а само ограничена моралност негодује томе. Зашто се Ви, дакле, ругате „великим душама“ међу женама... Претпоставимо да је цео женски пол састављен без изузетка из Жорж Сандових великих душа; свака је жена Лукреција Флоријани, чија су сва деца деца љубави, али која је сву ову децу одгајила како правом материнском љубављу и преданошћу тако и увиђавношћу и разумом. Шта би тада било од света» Нема сумње да би све могао постојашњ м наџредовапи м тада као и данас ш да би се можда тада боље осећао.“

Али зашто на л0о треба да имају права само „ве-

и Егапевтесћђ пп Егапепр еће. Е!пе Апбмот! ал! Каппу Бемајав Виеје „Киг ипа мадег Фе Кгаџеп.“ 7лее Ап асе. Вопт 1871"

· а = ји