Жена и социјализам

Гледа нас злурадо и обзире се око себе, Да где год није скривен какав љубавник. Од сад нам се не допушта ништа што смо пре тога Радиле, јер нас је он представио мужевима тако опако, Да им жена изгледа заљубљена ако венац плете, Или ако у пословању што разбије,

Човек одмах пита: Због кога су ти комади» Извесно због пријатеља из Коринта.“ 3 Појмљиво је што речита Гркиња на тај начин предусреће нападача свога пола, али мучно да би Еврипид могао подићи овакве оптужбе и да би могле наићи на ма какво веровање код људи, да они нису добро знали колико су те оптужбе оправдане. Судећи по завршним еченицама ове оптужбе, у Грчкој није постојао онај обичај који је владао раније у Немачкој и многим другим земљама, по коме је домаћин своју жену и рођену кћер уступао госту за једну ноћ. О овом обичају, који је важио У Холандији још у ХМ. веку, Мурнер ово каже: „У Холандији је обичај да домаћин поверава своју жену

свом драгоме госту.““

Развијање класних борби у грчким државама и жалосно стање у многим малим општинама подстакло је _ Платона да истражује најбољи устав и најбоље државно _ уређење. У својој „Држави“, која је његов идеал, тражи за прву класу грађана, чуваре државе, потпуну равноправност жена. И оне као људи треба да се вежбају у оружју и да као и они врше све дужности, а „због полне слабости“ да раде лакше послове. Он тврди да су код оба _ пола исте природне подобности, али да је жена у свему слабија од човека. Даље да жене буду заједничка својина људи а тако исто и деца, тако да отац не познаје своје дете нити оно свога оца.==

» решвзеће Киш -иоа 5 епсезећећће уоп Јоћ. Бећегтг. 9. АшЈаве. Гегрује. Обо Млвапа. Познато је ла се Судерман дотиче истога предмета у својој драми „Част.“

## Рјајо: Пег Убаај. Џеђегге ћ хоп Еледг. 5ећејегтасћег ита еашем хоп. Ј. Н. хоп Кеећтапп. У. Висћ. Кар. 17. ВегНп 1870.