Жена и човек : приповетке

>

ЧУДОТВОРНА СЛИКА

5

Али, ако су на дан Драгутиновог доласка све девојке биле изашле да га дочекају, две девојке то нису биле учиниле. Ни Марта, ни Марија, иако су знале за његов долазак, нису ни једног тренутка биле помислиле да изађу на дочек тог богатог човека.

Он их ничим није могао да занима: ни вестима од родбине (јер никога нису имале у страном свету), а ни због намере ради које је допутовао из далеке земље (о којој су и оне биле чуле), јер су оне биле чврсте у својој намери: да ће се, и једна и друга, потпуно посветити дивним, великим осећањима своје побожности.

С тога се и зачудио Драгутин, кад је, после неколико дана бављења у варошици, једног празника, случајно (јер није био особито побожан) ушао у цркву и у њој запазио две у црно одевене девојке, за које се није сећао да их је икада досад био срео, а од којих му се млађа учини необично лепа и скромна. Окренувши се одмах своме пратиоцу (неком суседу који је имао намеру да Драгутину „подведе“ своју сестру) запита га, ко су те две девојке.

На то му онај одговори (побојавши се за „срећу“ своје сестре):

— Две луде, настране девојке, које никуда и никоме не одлазе; кћери покојног капетана Мариновића. На овакав брз извештај Драгутин не одговори ништа, али му се на лицу оцрта неки израз досаде и непријатности.

Он је нашао одговор пратиочев пуним пакости. С тога, више из ината, настави тврдоглаво да гледа у правцу оних смерних девојака у црнини и не сањајући, да та тренутна његова тврдоглавост може бити судбоносна по њега, а и по друге, који за све то нису могли бити ништа криви.

Одједном у цркви наста узбуна. Не зна се, па ли кривицом Драгутиновог пратиоца који је, ваљда,