Жена

12 БЕТА РА

То је психолошка (душевна) загонетка, ноја се не може друкче одгоненути, него једино и само брачним животом љубе ђаконове.

Ми смо се већ напред упознали са брачним животом ђакона Стевана и његове љубе, и видели смо, да их је њихов брачни живот довео до таквог духовног јединства, да су они доиста само једно тело и једна душа. Љуба Ђаконова жена је свештеникова, и то таква жена, која је толико и духом п срцем својим продрла у све потанкости уввишеног свештеничког позива и његових дужности, да је и сама у духу и срцу свештеник.

У оном страшном часу, када је требало да се одлучи: хоће ли на жртвеник љубави ближњега допринети рођено чедо 1 у том часу, када је она

„миели мислила свакојаке“: раздирала је груди њене борба. њеног женског, њеног материнског срца са мушким духом свештеника, свеснога о својој верској дужности.

Да се у ђаконове љубе борба скучила само на борбу осеђаја, у тој борби морала би ђаконова љуба подлећи пекушењу путника. Духђ на Стевана, дух свештеника, који је живео у њој, уздигао је ту борбу из круга борбе самих осећаја, у вишу сферу борбе осећаја са духом, а у тој борби, као што смо видели,

одржао је поб а дух.

Та пак победа духа над осећајем у борби слабе жене, као што смо видели, указује се последицом оног савршеног духовног јединства између човека и жене, како је оно оличено у хришћанском браку.

Можемо стога с пуним правом рећи: Јуначки подвиг ђаконове љубе у сфери верског живота био би немогућан, да она није жена свештеникова, п то таквог свесног пи достојног свештеника, какав је ђакон Стеван.

Ђаконова љуба проникнула је духом и срцем у дух ђакона Стевана, онага је схватила и мисли њеНОР оно је иООтИвР У пРНОМ својом

То би све било немогућно, да ђакон Стеван није дух свој открио п саопћио љуби својој, дају није учинио учесником и сарадником баш тога духа.

Можемо стога и опет с пуним правом рећи, да