Жена

ИМ МИН ПИ ЛИН и

ЗА Нана

ЖЕНА 17

Но нпако раскивање веза жениних споро напредује, сама помисао, да све прилике иду за тим, да се жена у слободи пи равноправности приближује човеку, помаже напредовању и решавању женскога пита-' ња уопће. Иако старовоље хоће да зажмуре пред овим питањем, оно се почетком овога века истиче међу првим питањима, која чекају своје решење. Бадава је жмурити и скретати очију с њега, кадје оно пред нама. Бадава је тражити од жене све, а не пружати јој ништа.

уКена је у овом новом добу свом синула као метеор и окушала се као жежено злато у ватри. ШТколом је стигла до највеће науке и до највиших положаја у друштву. Велики светски часопиви доносе научне расправе из пера женских научењака. и обравованих жена, пред којима горди човек, научењак и друг н њихов по позиву и положају, хоће ли неће ли, капу скида. Учене жене иду по великим градовима и држе јавна предавања ив равних научних грана, расправљају правна питања, војују за напредно изборно право и проповедају раворужање и мир међу људма и државама.

У напредна света то је већ данас обичнија појава. Код нас, дабогме, тога нема, али ми и јесмо у многом чему заостали иза других. Не зато, што немамо подобностп за нове и слободније идеје и што не би умели, него зато, што нећемо да будемо ми „први“, а помало и зато, што и ми хоћемо, поред свег нашег хваљеног слободоумља, да нам жена иде неколико корака иза човекових леђа.

Да увмемо само на око женско школовање.

Наша школска уредба од 1872. године наредила је, да су и женска деца као и мушка дужна ићи у основну школу, а затим у поновну до своје навршене петнаесте године. Али ми гледамо, само ако можемо, да женско дете извучемо испод ове дужности. Кажемо, треба нам у кући да ради, да чува гуске, да буде дадиља и друго што том слично. И тим смо све казали.

Исте године, кад је донесена школска уредба ва основне школе, донесепа је и друга школска уредба,

2